Proces doniranja organa podrazumeva brojne stručnjake i mnogo komplikovanih procedura, ali ipak, javnosti je potrebno precizno objasniti - ko sve može da bude donor, koji organi se doniraju i kada, koji su koraci, ko obavlja procenu i ko procenjuje kompatibilnost organa?
Zoran Dragić, anesteziolog Kliničkog centra Vojvodine, transplant koordinator ističe da svako može da bude donor organa i tkiva, kao i da starosna granica ne postoji.
- Pacijent koji ima zdrave organe može biti donor, jer je cilj da oboleli dobije adekvatan i funkcionalan organ, koji će mu spasiti ili produžiti život, na kvalitetan način.
Pukovnik i redovni profesor interne medicine, dr sc. med. Đoko Maksić, internista-nefrolog, koordinator za transplantaciju organa sa Vojnomedicinske akademije ističe da svako treba da zna da je veća verovatnoća da bude potencijalni primalac nego davalac.
- U našoj zemlji se uobičajeno rade tri do četiri transplantacije od jednog realizovanog donora. To su najčešće transplantacije bubrega, jetre i srca, ali se nadamo perspektivno, sa povećavanjem broja donorskih bolnica, sa boljim održavanjem donora, sa uključenjem većeg broja naših anesteziologa i neurologa koji rade na polju istraživanja moždane smrti, sa povećavanjem broja transplantacionih timova, dakle transplantacionih hirurga, da ćemo se i mi priključiti Centrima koji rade i transplantaciju pluća, pankreasa i kombinovane transplantacije, što nam je posebno cilj i što nam je posebno veliki zalog i zadatak za lečenje dece, jer najveći broj naše dece na transplantaciju svih ovih organa, ali nažalost i ćelija i tkiva, ide u inostranstvo.
U Srbiji na transplantaciju organa trenutno čeka preko 1000 ljudi, njima je organ donora jedini lek i spas, jer drugi vid lečenja ne postoji. Prema Zakonu iz 2018. godine, ukoliko se osoba, koja je svojevremno potpisala donorsku karticu nađe u moždanoj smrti, opet će porodica doneti konačnu odluku.
- Bilo ko, sa donorskom karticom, ne znači da će biti i donor. Donorska kartica se potpisuje u jednom vremenskom periodu, nakon čega se moglo promeniti mišljenje onoga ko je potpisao donorsku karticu. Procedura je dakle, čak i prilikom potpisane donorske kartice, da se pozovu rodbina i najbliži preminulog, radi konsultacija, imajući u vidu da je on za života, bio za donorstvo. Tako da, donorska kartica, nama daje "olakšanje" u razgovoru sa porodicom, ali zakonski, donorska kartica ne znači ništa - kaže Zoran Dragić, anesteziolog Kliničkog centra Vojvodine, transplant koordinator.
Aleksandra Plećaš Đurić, anesteziolog Kliničkog centra Vojvodine, donor koordinator otkriva da jedan donor, u zavisnosti od životne dobi, može da spasi više ljudskih života i može da pomogne u lečenju 100 ljudi koji čekaju transplantaciju određenih tkiva.
- Kada imamo jednog potencijalnog donora, to znači - lečenje za najmanje 7 pacijenata. To je zapravo i najznačajniji podatak transplantacionog programa.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.