Manifestacija Noć muzeja, održana u sredu 28. maja u prostoru Glavaševe kuće u Novom Bečeju, okupila je brojne posetioce kroz bogat i višeslojan program u organizaciji Narodne biblioteke Novi Bečej, Turističke organizacije opštine Novi Bečej i Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranjevčana.
Program je započeo u 17 časova nastupima kulturno-umetničkih društava "Bećarac" iz Novog Bečeja i "Teodor Pavlović" iz Novog Miloševa, uz prisustvo brojnih posetilaca i dece. Najmlađima je bilo namenjeno više interaktivnih sadržaja, među kojima i igra "Čik pogodi o kom predmetu je reč". Kustos Zavičajnog muzeja "Glavaševa kuća", Janoš Koso, najpre im je pokazivao stare predmete, a zatim pozivao decu da pogode čemu su ti predmeti nekada služili. Cilj je bio da deca kroz igru uče o prošlosti i razvijaju sposobnost zapažanja i zaključivanja, a sve u atmosferi zabave i učenja.
Direktor Turističke organizacije opštine Novi Bečej, Saša Dujin, istakao je da je ovogodišnja Noć muzeja koncipirana s posebnim fokusom na decu, kao i očuvanje nematerijalnog nasleđa kroz igru. „Želeli smo da najmlađima približimo tradiciju kroz neposredne aktivnosti – preskakanje vijače, vožnju tragača, pogađanje predmeta. Cilj nam je bio da ih podsetimo na igre koje su obeležile detinjstvo naših roditelja i baka, da ih vratimo u fizičku igru, bez ekrana. To je ujedno i način da prenesemo sećanja, običaje i vrednosti koje su u opasnosti da budu zaboravljene. Sa druge strane, želeli smo da spojimo i edukaciju i umetnost, pa je veče bilo rezervisano za one koji žele da osete dah prošlih vremena kroz knjige, slike, muziku i razgovor“, rekao je Dujin.
U okviru programa, otvorena je i izložba „Budi i ti muzejski detektiv“ kustosa i istoričara iz Bečeja, Nemanje Karapandžića. U pitanju je kolekcija starih fotografija iz privatnih arhiva – porodične zaostavštine, ali i građe iz arhive Glavaševe kuće. „Na fotografijama su obični ljudi – Novobečejci, Vranjevčani, Novomiloševčani – u situacijama svakodnevnog života. Hteli smo da pokažemo i slavlje i rad, i kulturu i sport, čak i politiku. Poenta je bila da te fotografije ne ostanu samo dokument, već da žive kroz sećanje ljudi. Ako neko prepozna osobu na slici, može da dopiše ime – i to je onda za nas dragocen podatak. Mi istraživači često nemamo sve informacije, i ovako zajednički dopunjujemo sliku prošlosti. Ljudi postaju muzejski detektivi, i to im daje važnu ulogu.“
Značajnu pažnju posetilaca privukla je i izložba čajnika iz kolekcije Marije Kasaš. Njena zbirka broji više od hiljadu primeraka, koje godinama sakuplja i detaljno proučava. „Za svaki čajnik se zna ko ga je proizveo, koja fabrika, ima svoju signaturu i oznake, a neki čak nose i potpis umetnika koji ih je ručno oslikao. Porcelan se peče na 1200 do 1400 stepeni, a posebno su poznate fabrike kao što su Žolnai, Herendi, Holokaza i Rozental“, rekla je Kasaš. Prvi primerak u kolekciji pripadao je njenom dedi, a kuća porodice Kasaš danas je i svojevrsni izložbeni prostor posvećen ovoj jedinstvenoj kolekciji.
Od 19 časova program se nastavio izložbom u okviru ciklusa „Moje stvaralaštvo“, koju je otvorio slikar, grafičar i scenograf Radule Bošković. „Meni je čast da izlažem u Glavaševoj kući. Ovaj prostor ima dušu. Slikanje i izlaganje pod dnevnim svetlom na otvorenom menja doživljaj – boje dobijaju novi ton, teksture izlaze na površinu, slike dišu. Ovo nije klasična galerija, i to mi odgovara. Ljudi su opušteniji, otvoreniji za razgovor. Sa Snežanom Mandić, koja vodi program, uvek se rado odazivam jer ume da pita ono što publiku zanima. Ovo veče je za mene svakako posebno.“
Sledeći segment bio je posvećen knjigovezačkom zanatu, predstavljen kroz ličnu priču Cecilije Scheiber. „Moja baka je počela kao knjigovez u Slavoniji početkom 20. veka. Nasledila je moja tetka, a onda i ja. Bila je to ozbiljna porodična veština, i mi smo se njome ponosili. Danas ljudi ne znaju kako izgleda pravilno uvezena knjiga – sve se lepi, i posle nekoliko godina raspadne. Nekada je knjiga bila vredna stvar, trajala je decenijama. Ja sam ovde danas demonstrirala ručni uvez i svako je mogao da napravi svoju svesku. Cilj mi je da se ovaj zanat ne zaboravi, i da pokažem da nije komplikovan. Svako ko voli knjige može da nauči.“
Potom je usledilo predstavljanje rada umetničke kolonije „Putevima predaka“, uz otvaranje izložbe slika Slaviše Rujevića. „Ova izložba je posebna jer nije samo izbor iz poslednje kolonije u Novom Bečeju, već i retrospektiva prethodnih osam. Kroz teme kao što su portreti znamenitih ličnosti, manastiri, pejzaži i simboli srpskog kulturnog nasleđa, pokušavamo da očuvamo ono što nas oblikuje kao zajednicu. Svake godine organizujemo novu koloniju, i već planiramo sledeću. Za mene, rad u ovom ambijentu je emotivno važan, jer Novi Bečej smatram drugom kućom zahvaljujući saradnji kroz Tisku akademiju akvarela. Ovde sam umetnički direktor i svaki povratak mi znači“, rekao je Rujević.
Muzički deo večeri upotpunila je sopranistkinja Olivera Bolta, koja je izvela nekoliko klasičnih i tradicionalnih kompozicija u dvorištu Glavaševe kuće, stvarajući akustični ugođaj koji je podsetio publiku na salonske večeri iz prošlih vremena.
Završni deo večeri obeležilo je predstavljanje Udruženja „Almašani Aračani“, koje je predstavio Marijan Majin. „Mi se skoro petnaest godina borimo da Almaški kraj u Novom Sadu dobije status koji zaslužuje. Sada je konačno proglašen za zaštićenu ambijentalnu celinu. To znači da će ono što je opstalo – a mnogo toga je nestalo – biti sačuvano od nekontrolisane izgradnje. Almaški kraj ima slojevitu istoriju i ne sme da postane betonirano beživotno naselje. Već imamo regenerisane prostore poput Svilare, a sačuvano nasleđe mora biti osnova za kulturni život. Zahvalni smo i Zavodu za zaštitu spomenika, i svima koji su nas podržali. Ali tek sada nas čeka pravi posao – da kroz sadržaje, knjige, događaje i umetnost, vratimo duh Almaškog kraja ljudima“, rekao je Majin.
