U znak sećanja na 16 osoba koje su 1. novembra prošle godine stradale usled pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, na Trim stazi u Novom Bečeju održana je simbolična akcija sadnje 16 stabala likvidambara – po jedno za svaki izgubljeni život.
Inicijativu su pokrenuli studenti iz opštine Novi Bečej, a podršku u organizaciji pružili su njihovi roditelji, pre svega majke, među kojima i Elvira Sič, kao i građanin Horvát Rudolf, koji je takođe uložio veliki trud u realizaciju događaja. Elvira Sič je, u dogovoru s pejzažnom arhitektkinjom JKP „Komunalac“ Sofijom Blažin, pomogla u izboru adekvatne lokacije, s obzirom na to da likvidambar uspeva u vlažnijem zemljištu kakvo se nalazi uz reku Tisu.
Sadnice je doniralo preduzeće iz Lipolista, a njihova ukupna vrednost iznosi 53.000 dinara. Zahvalnost za donaciju upućena je i rasadniku i svima koji su pomogli u realizaciji događaja.
Iako je svečana sadnja bila najavljena za utorak, 15. april u 18 časova, došlo je do nesporazuma – sadnice su dan ranije, u ponedeljak, već bile delimično zasađene od strane organizatora. Kako je objašnjeno, to je učinjeno kako prisutni građani ne bi morali da čekaju na dan događaja. Ipak, građani koji su se okupili u zakazano vreme izrazili su želju da simbolično učestvuju u sadnji, pa su sadnice privremeno iskopane i ceremonijalno ponovo posađene.
Program je otvorio Vladeta Sudarski čitanjem stihova Jovana Dučića, uz snažan emotivni ton o tišini, gubitku i večnosti. Kroz poeziju je ukazao na duboku povezanost prirode i ljudske boli, poručivši da „i tamo gde prestaje kucanje srca, nikne drvo života“.
Prisutnima se zatim obratila nastavnica Danijela Vrebalov, poručivši da 16 života nije izgubljeno slučajno, već zbog nečijeg propusta. U ime svih koji više ne mogu da govore, istakla je potrebu za istinom i pravdom.
– Ovo nije vreme za ćutanje ni za politiku. Ovo je vreme da budemo glas onih kojih više nema – kazala je, dodajući da žrtve ne smeju biti zaboravljene.
Nastavnik Srđan Popov podsetio je okupljene na stihove Đorđa Balaševića:
– Ko razume drvo, razumeće i čoveka. Ova stabla su živi spomenik i poruka svima nama da moramo stvarati društvo u kojem se ovakve tragedije više ne ponavljaju.
Po završetku programa, prisutni su formirali lanac ispred posađenih stabala, a potom u tišini od 16 minuta odali počast žrtvama. Na kraju, u znak sećanja i nade, u nebo je pušteno 16 crvenih balona – po jedan za svaki ugašeni život.
Na svako od posađenih stabala postavljena je pločica sa imenom jedne od stradalih osoba u Novom Sadu – kao trajni podsetnik na živote koji su prerano ugašeni.
