Pravoslavni vernici obeležavaju danas Veliki četvrtak kao znak sećanja na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika. Ovo je jedan od najznačajnijih dana u toku Velike nedelje kada je ustanovljena Sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.
Prema zapisima iz Jevanđelja, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i, podelivši ga apostolima, rekao: "Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštaja grehova".
Zatim je uzeo čašu vina i dodao: "Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha".
Hristove reči ponavljaju se na Veliki četvrtak na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvo pričešće Hristovo i njegovih apostola. Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom, telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
Praznovanje u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike.
Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, gresi bivaju oprošteni.
Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije dozvoljeno je jesti na ulju i popiti nešto vina.
Veliki ili Časni ili Vaskršnji post traje šest nedelja, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.
