Sa svakim novim incidentom u srpskim luna parkovima, postavlja se isto pitanje – gde je granica između zabave i rizika? Godina 2024. ostaje upisana kao najgora do sada po broju nesreća u zabavnim parkovima, što dovodi u pitanje bezbednosne standarde, ali i odgovornost vlasnika i nadležnih institucija.
Crni niz incidenta
Hronologija nesreća između aprila i jula 2024. godine otkriva zabrinjavajuću sliku:
- U Lazarevcu je 17. aprila pukao ringišpil pri velikoj brzini. Srećom, nije bilo povređenih.
- Već 8. maja u Kuršumliji, pad konstrukcije ringišpila povredio je najmanje trinaestoro dece, dok je jedna devojčica bila u kritičnom stanju.
- U Novom Pazaru, 21. jula, jednogodišnji dečak zadobio je teške povrede kada ga je udarila devojčica na zip lajnu.
- Samo šest dana kasnije, 27. jula, u Svilajncu su dve devojčice povređene zbog nepravilnog postavljanja vozića.
Ovakav niz incidenata nije samo statistička anomalija. On je direktna posledica sistemskih propusta, od nedostatka zakonske regulative do oslanjanja na ličnu odgovornost vlasnika parkova.
Zakoni i standardi: nedostatak kontrole i implementacije
U Srbiji ne postoji specifičan zakon koji bi precizno regulisao rad i bezbednost zabavnih parkova. Postojeći propisi, poput Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Pravilnika o tehničkim normativima, pružaju samo osnovne smernice, ali ne obuhvataju specifične potrebe ove industrije. Ovakav pravni vakuum omogućava vlasnicima potpunu slobodu u donošenju odluka o bezbednosnim merama, bez obaveze usklađivanja sa jasno definisanim pravilima ili nadzorom.
Dr Filip Mirić, naučni saradnik za pravne nauke, ukazuje na suštinski problem: "Bez jasno definisanog zakona, sigurnost zavisi isključivo od procene vlasnika i inspektora koji postupaju prema sopstvenom nahođenju. Standardi poput SRPS EN 13814 ostaju dobrovoljni i često se ignorišu ukoliko nisu izričito uključeni u tehničke propise."
SRPS EN 13814, koji se temelji na međunarodnom standardu ISO 17842, pruža detaljne smernice za projektovanje, proizvodnju, održavanje i inspekciju zabavnih sprava. Iako ovaj standard obuhvata tehničke zahteve za bezbednost mehaničkih i električnih sistema, njegova neobavezna primena u Srbiji ostavlja prostor za različita tumačenja i propuste u praksi.
Fotografija: Beogradski Luna park
Sa druge strane, Saša Jašin, vlasnik Beogradskog luna parka, ukazuje na nedostatak kontrole: "Mi imamo atest koji je uveden ove godine, ali to niko ne traži. Takođe, niko nikada nije došao da proveri da li smo ispoštovali zamene originalnih delova prema preporukama proizvođača."
Lokalne inspekcije, koje bi trebalo da budu prva linija odbrane, suočavaju se s nedostatkom resursa i jasno definisanih pravila. Lokalne inspekcije, koje bi trebalo da budu prva linija odbrane, suočavaju se s nedostatkom resursa i jasno definisanih pravila. Uz to, u Srbiji ne postoji centralizovana institucija, poput ministarstva ili specijalizovane agencije, koja bi bila zadužena za izdavanje atesta i nadzor nad bezbednošću zabavnih sprava, što dodatno komplikuje situaciju.
Praktična primena i problemi u praksi
Saša Dragin, vlasnik Beogradskog luna parka, deli svoja iskustva: "Mi se trudimo da poštujemo sve preporuke proizvođača i standarde, ali niko ne proverava da li smo zaista ispoštovali te smernice. Ako se u uputstvu kaže da se deo menja svakih šest meseci, mi to radimo, ali ne postoji inspekcija koja će to potvrditi."
Iako postoje vlasnici koji se pridržavaju svih pravila i ulažu u održavanje, izostanak sistematske kontrole i nadzora otvara prostor za potencijalne propuste. Ovakva situacija ostavlja prostor za neodgovorne vlasnike da zanemare bezbednosne procedure, a posetioci su time izloženi riziku. Pored toga, mnoge sprave u srpskim luna parkovima stare su, što povećava rizik od kvarova i nesreća.
Pravne posledice nesreća
Dr Filip Mirić objašnjava pravne posledice nesreća: "Ukoliko dođe do nesreće u kojoj se vlasniku može pripisati krivica, moguće je izreći odgovarajuću sankciju. Ako u takvom postupku postoje elementi krivičnog dela, najčešće se radi o izazivanju opšte opasnosti ili o teškom delu protiv opšte sigurnosti. Kada dođe do smrti jednog ili više lica, najteži oblik ovog krivičnog dela predviđa kaznu zatvora u trajanju od dve do 12 godina."
Standardi koji nisu obavezujući
Međunarodni standardi poput ISO 17842, preuzeti kao SRPS EN 13814, pružaju detaljne smernice za projektovanje, proizvodnju, održavanje i inspekciju zabavnih sprava. Međutim, njihova primena u Srbiji je dobrovoljna, osim u retkim slučajevima kada su uključeni u tehničke propise.
Bez obaveznih regulativa, primena ovih standarda zavisi od dobre volje vlasnika zabavnih parkova, što dovodi do neujednačene prakse i potencijalnih propusta. Dr Mirić ističe da takav pristup nije dovoljan za osiguranje bezbednosti: "Bez obaveznih standarda i inspekcija, oslanjanje na međunarodne norme ostaje na savesti vlasnika. To nije dovoljno za osiguranje bezbednosti posetilaca."
Kako dalje?
Rešenje problema zahteva hitne reforme koje uključuju:
- Uvođenje specifičnog zakona za regulaciju rada zabavnih parkova.
- Obaveznu primenu standarda poput SRPS EN 13814.
- Osnivanje centralizovane agencije za sertifikaciju i inspekciju zabavnih sprava.
- Redovne i vanredne inspekcije sa strožim kaznama za prekršaje.
Dokle god ovakvi zakoni i procedure ne budu implementirani, svaki posetilac luna parka u Srbiji ulazi u potencijalno opasan prostor u kojem je sigurnost više pitanje slučaja nego pravila. Bez jasno definisanih obaveza i kontrole, crni niz nesreća iz 2024. godine može postati novo normalno stanje u industriji zabave.
