Ilustracija
Klimatske promene su tokom 2024. godine ostavile dubok trag u Srbiji, donoseći dugotrajne suše, nestašicu vode i nagli porast broja požara. Stručnjaci ističu da su posledice ovih promena postale deo svakodnevice, ali i da zahtevaju hitno prilagođavanje. Iako su nedavne padavine ublažile sušu u nekim regionima, novi izazovi, poput mogućih poplava, nadovezuju se na prethodne probleme, stvarajući kontinuiranu pretnju.
Požari: Ekološki i ekonomski udarci
Ove godine Srbija se suočila s gotovo dvostruko većim brojem požara u odnosu na prethodne godine. Visoke temperature i suvo tlo stvorili su idealne uslove za brzo širenje vatrenih stihija, naročito u šumskim i poljoprivrednim područjima. Najviše su bili pogođeni centralna i južna Srbija, kao i brojna ruralna područja širom zemlje.
Požari nisu samo ekološki problem, već imaju i ozbiljan ekonomski uticaj. „Hiljade hektara šuma i poljoprivrednog zemljišta su uništeni, dok je infrastruktura znatno ugrožena“, upozoravaju stručnjaci.
Osim toga, požari na deponijama predstavljaju dodatnu ekološku pretnju zbog oslobađanja toksičnih gasova koji ozbiljno zagađuju vazduh i ugrožavaju zdravlje ljudi. „Ovi požari nisu samo ekološka katastrofa – trajanje požara i emisije štetnih gasova mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kod stanovništva u okolini“, upozoravaju stručnjaci za zaštitu životne sredine.
Pročitajte još: Srbija suočena sa klimatskim izazovima: Požari, nestašica vode i pretnja poplavama
Nestašica vode
Uz požare, nestašica pijaće vode ostaje jedan od ključnih problema u mnogim delovima Srbije. Hidrolozi upozoravaju da, uprkos nedavnim padavinama, nivoi reka i jezera širom zemlje i dalje ostaju zabrinjavajuće niski. Posebno su pogođene ruralne zajednice u Banatu, Mačvi i Šumadiji, gde stanovnici još uvek trpe restrikcije u snabdevanju vodom. „Nestašica pijaće vode je ozbiljan izazov. Hitno su potrebna ulaganja u modernizaciju infrastrukture, izgradnju akumulacionih sistema i edukaciju građana o racionalnom korišćenju vode“, ističu stručnjaci.
Poljoprivrednici su tokom leta morali da štede vodu, što je značajno smanjilo prinose useva. Požari su dodatno oštetili poljoprivredna zemljišta, izazivajući pad prinosa i do 30% u nekim oblastima. „Ova sezona je među najtežima u poslednjih nekoliko decenija. Gubici su ogromni, a oporavak će biti dugotrajan“, upozoravaju predstavnici poljoprivrednih udruženja.
Pretnja poplavama: Novi rizik na horizontu
Dok se Srbija polako oporavlja od suša, novi izazovi dolaze u vidu mogućih poplava. Stručnjaci predvđaju da će Sava, Dunav i druge velike reke dostići kritične nivoe u narednim mesecima, što može uzrokovati lokalne poplave. Iako trenutno ne postoji rizik od velikih katastrofa, vanredne mere zaštite od poplava su već u pripremi. „Srbija nije direktno ugrožena kao neke evropske zemlje, ali preventivne mere su neophodne kako bi se izbegli gubici“, napominju hidrolozi.
Hitna potreba za dugoročnim rešenjima
Klimatske nepogode tokom 2024. godine jasno su pokazale da su suše, požari i, po najnvoijem, pretnje poplavama postale deo nove stvarnosti u Srbiji. Stručnjaci se slažu da je potrebna hitna reakcija i ulaganja u infrastrukturu, upravljanje vodnim resursima i zaštitu prirodnih resursa kako bi se sprečile ozbiljnije posledice u budućnosti, ali i konstantno informisanje građana i edukacija.
