Godina 2024. donela je niz katastrofalnih klimatskih događaja u Srbiji, uključujući požare na deponijama u Šumadiji, te Beogradu, Novom Sadu, Kikindi i Bečeju, suše koje su osušile reke i jezera, i masovni pomor ribe, ostavljajući zemlju pred ozbiljnim izazovima.
Sa više od 200 požara na deponijama širom zemlje u jednom trenutku, ozbiljna ekološka šteta i zdravstveni rizici postali su svakodnevica. Dim i toksične emisije sa deponija izazvali su veliku zabrinutost kod građana, posebno u velikim gradovima poput Beograda i Novog Sada, ali i manjim opštinama.
Požari na deponijama: 200 žarišta širom zemlje
Serija požara zahvatila je deponije širom Srbije, pri čemu je u jednom trenutku bilo aktivno više od 200 požara na različitim lokacijama. Pored Beograda, veliki požari izbijali su i na deponijama u Novi Sad i Kikindi, izazivajući ozbiljne ekološke i zdravstvene probleme. Dim i zagađenje vazduha ugrozili su zdravlje stanovnika, koji su bili savetovani da ostanu u zatvorenim prostorijama. Najveći incident desio se u Vinči, gde je gust dim prekrio veći deo Beograda, a slični problemi su zabeleženi i u drugim mestima poput Bečeja.
Požari u okolini Aranđelovca zahvatili su 50 hektara šume i niskog rastinja, a na gašenju je angažovano preko 20 vatrogasaca-spasilaca, uključujući ekipe iz Aranđelovca, Topole i Kragujevca. Ovaj veliki požar izbio je na nepristupačnom terenu između naselja Garaši i Darosava, zbog čega su u akciji učestvovale i lokalne jedinice, kao i JKP „Bukulja“. Iako domaćinstva nisu bila direktno ugrožena, materijalna šteta je značajna, a požar je i dalje bio teško kontrolisati
Suše i nedostatak vode: Presušivanje jezera i reke na minimumu
Suše su ozbiljno pogodile Srbiju, sa posebno dramatičnim posledicama po vodne resurse. Jezero Rusanda u Vojvodini potpuno je presušilo, dok su reke poput Dunava i Drine zabeležile rekordno niske nivoe vode. Nedostatak vode ne pogađa samo ekosistem, već i poljoprivrednu proizvodnju, pri čemu je zabeležen veliki gubitak prinosa, posebno u kukuruzu i suncokretu.
Vanredna situacija zbog suša
U 2024. godini, vanredna situacija zbog suša proglašena je u više mesta širom Srbije, uključujući Mladenovac, Gornji Milanovac, Majdanpek, Sjenicu i Topolu. Ova mesta su se suočila sa ozbiljnim problemima u vodosnabdevanju, a vlasti su bile primorane da uvedu restrikcije vode. U nekim područjima, poput Majdanpeka i Sjenice, voda se dopremala cisternama, dok su reke i bunari presušili. Mnogi građani su morali racionalno koristiti vodu, a lokalne vlasti su apelovale na građane da se uzdrže od nenamenskog korišćenja vode kako bi smanjili pritisak na resurse.
Ove ekstremne suše dodatno su otežale ionako tešku ekološku situaciju u Srbiji, što je zahtevalo hitne mere u oblastima pogođenim nestašicom vode.
Pomor ribe i ekološka katastrofa
Zbog drastičnog opadanja nivoa vode i porasta temperature, mnoge reke i jezera suočile su se sa masovnim pomorom ribe. Dunav, jedna od najvažnijih reka u Srbiji, doživeo je ozbiljne gubitke ribljeg fonda usled visokih temperatura i manjka kiseonika u vodi. Ova ekološka katastrofa imala je dugoročne posledice po biodiverzitet reke, ali i po lokalne zajednice koje zavise od ribarstva.
Nažalost, klimatske katastrofe nisu imale samo ekološke posledice. U jednom od najtragičnijih događaja ove godine, u požaru u porodičnoj kući u Novom Sadu, šest osoba, uključujući četvoro dece, izgubilo je život. Ovaj strašan događaj podsetio je na to koliko su ovakvi ekstremni vremenski uslovi opasni i koliko je važno raditi na prevenciji požara i zaštiti stanovništva.
Racionalno korišćenje resursa
Kako bi se ublažile posledice klimatskih promena, vlasti su apelovale na građane da racionalno koriste resurse poput vode i električne energije. Uz restrikcije vode koje su uvedene u mnogim delovima zemlje, građani su pozvani da štede resurse i smanje potrošnju, posebno u najtoplijim delovima dana.
Šta dalje?
Ekstremne klimatske promene koje su pogodile Srbiju u 2024. godini zahtevaju hitnu reakciju na više nivoa.
Prvi korak je unapređenje upravljanja vodnim resursima. Racionalno korišćenje vode mora postati deo svakodnevnog života, uz dodatne investicije u infrastrukturu za očuvanje i distribuciju vode, kako bi se smanjile nestašice u periodima suša. Takođe, neophodno je razvijati strategije za sprečavanje požara, posebno na deponijama i u ruralnim područjima, kroz bolje upravljanje otpadom i poboljšanje sistema za hitne intervencije.
Drugi važan aspekt je prelazak na održive izvore energije. Pad proizvodnje hidroelektrana usled niskog nivoa vode pokazuje koliko je važno razvijati alternativne izvore energije poput solarne i vetroenergije, kako bi se obezbedila stabilnost energetskog sektora u ovakvim ekstremnim uslovima.
Obrazovanje i podizanje svesti javnosti takođe moraju biti u fokusu, kako bi se građani bolje pripremili za izazove koje donose klimatske promene. Kroz informativne kampanje i edukativne projekte, svi članovi društva mogu biti podstaknuti na odgovorno ponašanje prema prirodnim resursima i na proaktivno prilagođavanje promenama koje dolaze, jer je jasno da će se ovakvi događaji ponavljati i u budućnosti.
